Vodozemci i gmizavci

Vodozemci i gmizavci  

Svi vodozemci i gmizavci su hladnokrvne životinje i većina odraslih jedinki ima po dva para nogu za kretanje po tlu. Međutim, vodozemci i gmizavci se po nečemu razlikuju. Koža vodozemaca ima važnu ulogu u disanju, pa ova bića uglavnom imaju vlažnu, sluzavu kožu bez krljušti. Gmizavci dišu plućima i imaju kožu sa krljuštima koja zadržava vlagu u telu, tako da mogu nesmetano da žive u suvljim staništima. Gmizavci imaju kandze barem na nekim prstima, dok ih većina vodozemaca nema uopste. 

 

Mnogo vodozemaca ili amfibija živi dva života u jednom ("amfi" znači dva ili oba, a "bio" znači život). Vodozemci provode deo svog života u vodi, a deo na kopnu. Budući da vodozemci polažu svoja jaja u vodi, gde se izležu mladunci, mnogim odraslim jedinkama vodozemaca je potrebno da žive u vodi ili njenoj blizini. S druge strane gmizavci polažu jaja sa vodonepropusnim ljuskama ili rađaju žive mladunce, tako da mogu da opstanu daleko od vode.  

 

Gmizavci obuhvataju: vodene i kopnene kornjače, zmije, guštere i "žive fosile" zvane tuatare. Vodozemci obuhvataju: žabe i žabe krastače, daždevnjake i neobičnu vrstu vodozemaca bez nogu zvanih "cecilije". Proleće je doba kada većina vodozemaca odlazi u vodu na mesta gde se pare i razmnožavaju. Jaja ženki, koja su položena i oplođena u vodi, izgledaju kao prozirni žele sa tamnim tačkicama u sredini. Iz ovih jaja se izležu mladi vodozemci, zvani "punoglavci". Imaju škrge kao ribe i nemaju noge. Međutim, tokom života će proći kroz proces koji se zove metarmofoza, kada će promeniti oblik u vodozemce.