Glodari

Sisari 

Približno polovina sisara su glodari! Postoji 1.700 različitih vrsta, uključujući veverice, miševe i bodljikavo prase. U glodare se ubrajaju skakači, kao što su skočimiš, plivači poput bizamskog pacova i kopači kao što su prerijski psi i mrmoti. Mogu imati čupave, ogoljene ili oklopljene repove. Titulu najčudnijeg glodara moglo bi da ponese slepo kuče, koje ima sitne oči, telo bez dlaka i zube sekutiće koji strče napolje. 

Da li je istina da zubi glodara stalno rastu?

Da! Zar ne bi bilo čudno da vaši zubi ne prestaju da rastu? Prednji zubi glodara, zvani sekutići, rastu tokom celog njihovog života. Spoljašnja površina zuba glodara je tvrđa nego unutrašnja, tako da zubi glodara svaki put kada žvaće postaju oštriji, kao dleto. Ako imate kućnog ljubimca glodara, npr. morsko prase ili hrčka, dajte mu nešto poput komada drveta da žvaće kako bi mu zubi ostali zdravi.

Da li su zečevi glodari?

Ne. Zečevi, divlji zečevi i kunići - zvižduci koji borave na zemlji možda izgledaju kao glodari, ali ova bića su u drugoj grupi sisara. Zečevi imaju dva para gornjih sekutića, dok glodari imaju samo jedan par. Zečevi i divlji zečevi takođe imaju duge uši, koje im omogućavaju da otpuste višak toplote i da čuju grabljivice koje se približavaju.

Zašto dabrovi grade brane?

Dabrovi grade zadivljujuće brane pomoću oborenog drveća i blata. Podizanje brana na rekama stvara duboka, mirna jezerca, čija voda okružuje i štiti dabrov brlog. Dabrovi grade brane više od nivoa vode i generacije dabrova mogu da ih popravljaju i produžavaju. Brane su najčešće duge oko 20m, ali mogu da budu duge čak do 600m! Brlozi su prostrani i njihova unutrašnjost može biti veličine 2m

 

Kako se glodari štite?

Neki glodari, poput ježolikog miša i bodljikavog praseta, imaju posebnu oštru dlaku, odnosno bodlje koje ih čuvaju od opasnosti. Svako bodljikavo prase ima na desetine hiljada bodlji, što ga čini jednim od najbolje zaštićenih sisara. Ono ne izbacuje svoje bodlje namerno, već su one tako slabo pričvršćene za njegovo telo tako da se odmah zabadaju čim ih grabljivica dotakne.

 

Zašto su nam potrebni glodari?

Glodari su prirodni sakupljači. Veverice trpaju hranu u svoje vrećice u ustima da bi je posle sačuvale pod zemljom. Mogu da zakopaju voće i zrnevlje u nekoliko različitih rupa. To pomaže da se tlo prekopava i da voda prodre do dubljeg korenja biljaka. Glodari su takođe prirodni šumari. Sive i ostale vrste veverica su značajne za život šume. Mnogo svoje hrane zakopaju tokom leta i jeseni, ali često ne pronađu sve. Ti izgubljeni orašasti plodovi i seme izrastu u novo drveće i žbunje koje klija svake godine. Osim toga, glodari su prirodni graditelji. Dabrovi grade brane, brloge i kanale. Kolonije slepog kučeta iskopavaju složene sisteme tunela. Bizamski pacov i ostali vodeni glodari grade travnate brloge u močvarnim oblastima. Veverice prave udubljenja u drveću i gnezda od lišća. Jezerca iza dabrovih brana predstavljaju mesto za ishranu, odmaranje i gnežđenje ptica selica.

Najmanji glodar: patuljasti miš iz Centralne Amerike, dug samo 2,5cm i težak 7g ( kao dvadesetak novčića)

Najveći glodar: vodena svinja iz Južne Amerike, teška više od 77kg

Najdruštveniji glodar:  goli krtičji pacov u Africi živi u podzemnim kolonijama koje broje i preko 100 jedinki