Kitovi i delfini

Sisari

Kitovi i delfini se razlikuju od ostalih sisara zato što nemaju krzno, iako mogu imati dlake na njuškama. Sloj sala ih čuva od hladnoće okeana. Plivaju pomoću prednjih peraja i spoljašnjih repova, odnosno repnih peraja. Međutim, za razliku od riba, oni moraju da izranjaju na površinu vode da bi udahnuli vazduh.  

Koji je najveći morski sisar na svetu?

Najveći morski sisar na svetu je plavi kit, koji može biti dugačak i 30m, što je više od dužine dva autobusa! Plavi kitovi su teški više od 109 tona i zato im treba mnogo hrane. Oni se hrane sitnim ljuskarima, a mogu da pojedu i do čedrdeset miliona ovih račića dnevno! 

Da li se delfini razlikuju od kitova? 

Postoje dva tipa kitova. Neke vrste, kao što je grbavi kit, imaju usta puna kitove kosti, odnosno kitove usi, kojima filtriraju plankton i ostale sitne životinje. Ostali kitovi, na primer kit ulješura i orka ( kit ubica) imaju zube. Pomoću zuba grabe i jedu veći plen. Delfini se smatraju kitovima sa manjim zubima

 

Da li kitovi i delfini zaista pevaju? 

Delfini i kitovi koriste različite zvuke da bi komunicirali i pronašli put u vodi, ali većina ne peva. Mužjaci grbavog kita su izuzetak. Oni ponekad pevaju duge pesme kojima održavaju kontakt sa drugim kitovima ili da bi privukli ženke. 

Da li su delfini pametni? 

Delfini su poznati po svojoj inteligenciji i po tome što su sposobni za složeno ponašanje, kako u divljini tako i u zatočeništvu. Imaju jake porodične veze, vrlo su društveni i poznato je da pomažu jedni drugima kada su u opasnosti. 

Najdublji zaron kita ili delfina: kit ulješura, više od 1980m 

Zaron kita ili delfina koji je najduže trajao: kit ulješura, 1,5h 

Najveći delfin: orka, težak 9 tona, pliva brzinom 56km/h 

Zanimljivost: Mornari su nekad razbarili kitove kosti i pravili od njih ukrasne predmete.